О књизи: 2010 / Ова књига говори о типичној и истовремено веома нестандардној породици 1970-их, која је добила све атрибуте епохе – и порције Централног комитета и следовања логораша. То би се могло назвати „белешке стакленичког дечака” - срећан је онај чије је детињство било у годинама стагнације, чији је отац радник Централног комитета, а мајка професорка француског у специјалној школи. Свет дечака нису само кунцево панкери и совјетски хокеј, већ и лето у Јурмали и зима у пансионима за номенклатурни плебс. Позадина биографије ове породице је историја саме земље: репресије тридесетих година, рат, послератни студенти, интелектуалци шездесетих... У овом покушају „речника“ совјетске ере, скоро сваки читалац ће препозна себе, предмете и појмове који су чинили прошлост.